Negde 70-tih godina, kao dete srela sam se sa velikim aluminijumskim moderacijskim koferom. U to vreme je moja porodica živela u Hamburgu i često smo odlazili u porodicu tatinog kolege sa posla, arhitekte Reinharda Muller Metgea,  koji je putovao po Nemačkoj i lobirao čelne ljude iz političkog i privrednog sveta za planove oko izgradnje kongresnih centara. Iako arhitekta bio je vrstan govornik i dobar slušalac, a imao je neobičan talenat da ljude uključi u svoje vizije i generiše i njihove ideje u nove projekte. Na ovaj način je dobijao podršku i realnije potrebe koje je skupljao podstićući struktuirane diskusije i razvijajući potom strategije. Alat koji je koristio bile su šarene kartice, na kojima su učesnici pisali debelim markerima, a potom ih kačili na plutane velike table (Pinwall table) bockicama sa šarenim glavama (Pins). Kao deca smo voleli da izvlačimo kartice u raznim bojama i markere iz vilikog moderacijskog kofera, bile su zabavne i  inspirativne za crtanje i kreiranje naših originalnih memori kartica.

80-tih godina moja porodica se doselila u Beograd, i mene prati prilagođavanje novom jeziku i novim načinima meni do tada nepoznatog školskog sistema na Jugoslovenski način. Nisam bila preterano srećna u tom periodu prilagođavanja, nedostajala mi je nemačka škola i drugari, sve je bilo drugačije, manje šareno, strogo i konzervativno, bez timskog pristupa kako sam navikla. Kartice sam davno zaboravila…

Prošlo je više od 20 godina kada sam ponovo ugledala moderacijski kofer i mnoštvo pinwall tabli na točkićima i to. na treningu 2005. godine za koji sam se prijavila na temu preduzetništva u Beogradu. Radi se o nemačkoj metodi CEFE (engleski akronim za “Competency based Economies through Formation of Enterprise”) koja predstavlja skup instrumenata za obuku biznismena, preduzetnika, menadžera, zaposlenih i čiji trenig je organizovao tadašnji GTZ (German Technical Cooperation).

Do tada sam slušala mnoga predavanja, kurseve i edukacije na poslediplomskim studijama, ali se sa treningom, u pravnom smislu te reči i potpuno interaktivan, generisan od strane učesnika koji uključuje simulaciju poslovnih situacija kroz sjajne grupne vežbe, upoznajem kroz CEFE. Posle osnovnog treninga u trajanju od 15 dana, pozvali su mene i moju sestru da nastavimo i postanemo i mi treneri, nakon čega je usledio TOT (Trening za trenere) i Coaching za postupak licenciranja trenera, a osnovni trening nas je osnažio da registrujemo svoju Agenciju za marketing, konsalting i dizajn.

Od kada se primenjuju moderacijske kartice?

Metaplan metoda nastala je u Nemačkoj, sredinom 60-tih, rukovođena timom iz mesta Quickborn nedaleko od Hamburga i pod istim nazivom registrovana je firma Metaplan. Naime tih godina su timovi i grupe  satima diskutovale i bio im je potreban alat kojim će moći zajednički da vizuelno prikažu pitanja i probleme, ideje i rešenja tokom diskusije i konkretizuju svoje rezultate, ciljeve i rad. Znanja i iskustva su međusobno imali i nisu im bili potrebni profesori, docenti, konsutanti, trebao im je samo neko da ih vodi  kroz grupni proces rada. Tako je Quickborn tim sagledao potrebu i krenuo u eksperimentisanje prvo sa mali vizitkartama na kojima bi se pisaćom mašinom ukucavala ključna reč, no od ovoga su odmah odustali jer je bilo suviše komplikovano i sporo i konačno su došli do kartice formata 1/3 A4 (21 cm x 10 cm) na nešto debljem papiru >120 g/m². Kartice su raznih pastelnih boja, kako bi pisane reči bile kontrasne sa podlogom. Na kraticama se može napisati jedna reč ili kratka rečenica u tri reda tako da mogu da se čitaju sa daljine.

Danas se ove kartice mogu naći pod različitim imenima kao što su moderacijske kartice (nem.  Moderationskarten), kartice za fasilitaciju (Facilitation Cards), Pin-It cards ili Stick-It (ukoliko se lepe na podlogu) ili Slickynotes proivođača moderacijske opreme firme Neuland, a izrađuju i u više dimenzija i oblika.

I sama na svojim treninzima rado koristim ovu metodu i kartice u različitim bojama, naročito tokom Brainstorming i Brainwriting (pisana kreativna tehnika) preocesa u radu sa učesnicima radionice. Pružila mi se mogućnost da proširim svoja moderacijska znanja 2011.g u Nemačkoj u GIZ-ovom trening centru Leipzig-Zschortau na programu podržanog od Saveznog Ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj Vlade Savezne Republike Nemačke pod nazivom “Moderacija-Efikasan pristup planiranju i sprovođenju grupnih događaja”.

Kada se više moderacijiskih kartica okači na struktuiran način na Pinwall tablu dobijamo takozvani plakat koji za razliku od Power Point prezentacije omogućava učesnicima moderacijskog procesa da njihovi odgovori stalno budu vidljivi i osigurava da se na datu temu raspravlja i donesu konkreta zajdnička rešenja uz pomoć obučenog trenera moderatora. Moderator doprinosi da se stvori atmosvera u kojoj se javlja osećaj “mi” i gde se budi radoznalost, svesnost, međusobno uvažavanje ličnosti i doprinosi zajedničkom rešavanju problema.

Mogu se koristiti za prikupljanje ideja, prikupljanje pitanja i problema otkrivajući nove perspektive, omogućava razmenu mišljenja koja postaju očigledna svima, kao i rešenja za zadatke i korake koje tim treba da palnira i da definiše odgovornosti, može se koristit i za rešavanje sukoba.