U cilju podsticanja ženskog preduzetništva u turizmu, kolega Miodrag Kostić (Veza DOO) i ja izveli smo, 8 interaktivnih trening radionica u organizaciji i podršci Danube Competence Center (DCC) kao dela (agencije za nemačku saradnju) GIZ. Treninzi su se održali u Srbiji, Ukraini i Moldaviji. Treninzi su bili namenjeni ženama vlasnicama i menadžerkama turističkih agencija, hotela, privatnih pansiona i apartmana.

Internacionalni trening- osnaživanje žena u sektoru turizma

Trening “Izgradnja odnosa sa potrošačima u turističkom sektoru” obuhvatila je segmente važne za uspeh kompanija i organizacija u turizmu, što je svakako izgradnja dobrih odnosa sa klijentima. Reputacija i zavisnosti od zadovoljstva klijenta, koji se odražava kroz kvalitet pruženih usluga, najviše se iskazuje kroz subjektivni aspekt – osećanja. Zbog toga je od ključnog značaja za kompanije da se fokusiraju na izgradnju dobrih odnosa sa klijentima, od trenutka iskazivanja interesovanja za usluge, rezervacije usluge do trenutka kada turista odlazi kući (npr. razvoj programa lojalnosti). Analiza ponašanja potrošača i razumevanje njihove potrebe i očekivanja dovodi do poboljšanja kvaliteta usluga i uvođenje novih proizvoda i usluga, kao i poboljšanja imidža, a trening radionica je iznela načine kako se stvara sistem prikupljanja povratnih informacija i njegovo korišćenje.

Trening “Online marketing u turističkom sektoru” obuhvatio je segmente o važnosti digitalnog marketinga i njegovog planiranja kroz strategiju i akcione planove. Internet danas igra važnu ulogu u životu turista u donošenju odluka i procesu planiranja za odmor. Danas, skoro da nema turista koji koriste samo tradicionalni način informisanja i rezervacije svojih putovanja. Kada planiramo odmor obično se informišemo na internetu i zato je važno da turistički sektor predstavi svoju ponudu online kako na sajtu tako i na društvenim mrežama Bitni aspekti su takođe načini realizacije rezervacija i kupovine usluga, kao i sistema plaćanja putem booking platformi i obezbeđivanja visokih rezultata ocena.
DCC Danube Competence Center

DCC- Centar nudi prekogranične turističke usluge i podržava kompanije koje rade u sektoru, posebno mala i srednja preduzeća (MSP) u sredinjem i donjem podunavlju u cilju razvoja i poboljšanja prekograničnog turizma u toku Dunava. U ime nemačkog Saveznog ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj (BMZ), GIZ-a podržava napore DCC kroz regionalnu saradnju i marketinške platforme za promociju turizma i biodiverziteta u cilju podsticanja održivog turizma. Njegovi zadaci uključuju razvoj i promociju regionalnih turističkih proizvoda, i njihovu dostupnost u različitim zemljama.

Kompletan šestodnevni trening, podeljen na dva modula od tri dana, osmišljen je tako da učesnici postanu dovoljno informisani i motivisani da započnu svoj posao u sektoru usluga u organskoj poljoprivredi, da znaju kako da naprave svoj biznis plan sa jasnom biznis idejom i strategijom ulaska na tržište. Glavni trener Maja Grizelj, direktorka poslovnog razvoja konsultanske firme Economic Research Group d.o.o. iz Novog Sada, obradila je teme “Lične karakteristike preduzetnika“, „Proizvod/usluga“ i „Tržište“. U okviru prve teme polaznici su radili ličnu SWOT analizu i na odabiru poslovne ideje, diskutovalo se da li je bolje samostalno preduzetništvo ili partnerski odnos, i upoznali su se sa značajem ličnog razvoja i kreativnost za preduzetnike. U okviru druge teme budući preduzetnici su za odabrane proizvode ili usluge analizirali pitanja kvaliteta, distributivnih kanala i formiranja cena. Treća Majina tema upoznala ih je sa analizom tržišta i konkurencija, postavkom marketinga i prodaje. U nastavku treniga obrađene su i oblasti finansija i pravnih okvira poslovanja kao i izrada biznis plana.

Tema kojom sam se ja bavila je pozicioniranje njihovog budućeg posla na društvenim mrežama i webu generalno. Razmatrali smo sličnost i različitost pojedinih društvenih medija i mreža. Današnje poslovanje ne može da se zamisli bez koriščenja društvenih mreža u promotivne svrhe pa smo detaljno obradili načine na koje budući poslovi mogu da se kroz njih predstave tako da to budu zanimljive lokacije koje okupljaju osobe zainteresovane za „organic“ teme .

Rad sa polaznicima ovog treninga bio je veoma inspirativan i pravo zadovoljstvo. Polaznici su mladi ljudi najrazličitijih zanimanja, između 28 i 45 godina, koji imaju znanja i ljubavi na temu organske proizvodnje, zdravih stilova života i razmišljanja o preduzetništvu, ali nisu još registrovali firme, jer im trebaju znanja a i finansijska sredstva za start-up.

Znanja i informacije iz oblasti digitalnog marketinga su im jako dragocena naročito odgovori vezani za pozicioniranje, plasman, prodaju, istraživanje i organizovanje online poslovanja. Ovo je velika oblast u kojoj ima različitih pristupa i gde je češće potrebno vreme i znanje nego novac kako bi se postigli rezultati. Primetan je bio njihov entuzijazam i veoma mi je prijala pažnja koju su pokazali i energija koju su uložili.

Obuku sprovode Nacionalna asocijacija za razvoj organske poljoprivrede – “Serbia Organica”, Regionalna komora Zaječar i Privredna komora Srbije, uz pokroviteljstvo nemačke organizacije za međunarodnu saradnju (GIZ-a) programa za razvoj privatnog sektora u Srbiji (ACCESS). “Access” program se zalaže za podršku razvoju konkurentnosti malih i srednjih preduzeća u Srbiji u skladu sa procesom pridruživanja Evropskoj uniji, a u okviru ovog programa jedan od sektora se bavi podrškom razvoja organske poljoprivrede u Srbiji unazad već 7 godina.

Ove obuke imaju za cilj podizanje nivoa samozapošljavanja i zapošljavanja u sektoru organske poljoprivrede i time jačanje čitavog sektora. I sama sam zahvaljujući sadašnjema GIZu (a tada GTZ-u) pohađala 2005. godine trening po nemačkoj metodologiji koji je bio prekretnica za moju odluku da postanem preduzetnica.

Ovaj program je od 2015.g do sada održan u Rakovici, Subotici, Novom Sadu, Somboru, Kruševcu i Zaječaru, a nadam se da će biti podržan i u još nekim gradovima Srbije..

Negde 70-tih godina, kao dete srela sam se sa velikim aluminijumskim moderacijskim koferom. U to vreme je moja porodica živela u Hamburgu i često smo odlazili u porodicu tatinog kolege sa posla, arhitekte Reinharda Muller Metgea,  koji je putovao po Nemačkoj i lobirao čelne ljude iz političkog i privrednog sveta za planove oko izgradnje kongresnih centara. Iako arhitekta bio je vrstan govornik i dobar slušalac, a imao je neobičan talenat da ljude uključi u svoje vizije i generiše i njihove ideje u nove projekte. Na ovaj način je dobijao podršku i realnije potrebe koje je skupljao podstićući struktuirane diskusije i razvijajući potom strategije. Alat koji je koristio bile su šarene kartice, na kojima su učesnici pisali debelim markerima, a potom ih kačili na plutane velike table (Pinwall table) bockicama sa šarenim glavama (Pins). Kao deca smo voleli da izvlačimo kartice u raznim bojama i markere iz vilikog moderacijskog kofera, bile su zabavne i  inspirativne za crtanje i kreiranje naših originalnih memori kartica.

80-tih godina moja porodica se doselila u Beograd, i mene prati prilagođavanje novom jeziku i novim načinima meni do tada nepoznatog školskog sistema na Jugoslovenski način. Nisam bila preterano srećna u tom periodu prilagođavanja, nedostajala mi je nemačka škola i drugari, sve je bilo drugačije, manje šareno, strogo i konzervativno, bez timskog pristupa kako sam navikla. Kartice sam davno zaboravila…

Prošlo je više od 20 godina kada sam ponovo ugledala moderacijski kofer i mnoštvo pinwall tabli na točkićima i to. na treningu 2005. godine za koji sam se prijavila na temu preduzetništva u Beogradu. Radi se o nemačkoj metodi CEFE (engleski akronim za “Competency based Economies through Formation of Enterprise”) koja predstavlja skup instrumenata za obuku biznismena, preduzetnika, menadžera, zaposlenih i čiji trenig je organizovao tadašnji GTZ (German Technical Cooperation).

Do tada sam slušala mnoga predavanja, kurseve i edukacije na poslediplomskim studijama, ali se sa treningom, u pravnom smislu te reči i potpuno interaktivan, generisan od strane učesnika koji uključuje simulaciju poslovnih situacija kroz sjajne grupne vežbe, upoznajem kroz CEFE. Posle osnovnog treninga u trajanju od 15 dana, pozvali su mene i moju sestru da nastavimo i postanemo i mi treneri, nakon čega je usledio TOT (Trening za trenere) i Coaching za postupak licenciranja trenera, a osnovni trening nas je osnažio da registrujemo svoju Agenciju za marketing, konsalting i dizajn.

Od kada se primenjuju moderacijske kartice?

Metaplan metoda nastala je u Nemačkoj, sredinom 60-tih, rukovođena timom iz mesta Quickborn nedaleko od Hamburga i pod istim nazivom registrovana je firma Metaplan. Naime tih godina su timovi i grupe  satima diskutovale i bio im je potreban alat kojim će moći zajednički da vizuelno prikažu pitanja i probleme, ideje i rešenja tokom diskusije i konkretizuju svoje rezultate, ciljeve i rad. Znanja i iskustva su međusobno imali i nisu im bili potrebni profesori, docenti, konsutanti, trebao im je samo neko da ih vodi  kroz grupni proces rada. Tako je Quickborn tim sagledao potrebu i krenuo u eksperimentisanje prvo sa mali vizitkartama na kojima bi se pisaćom mašinom ukucavala ključna reč, no od ovoga su odmah odustali jer je bilo suviše komplikovano i sporo i konačno su došli do kartice formata 1/3 A4 (21 cm x 10 cm) na nešto debljem papiru >120 g/m². Kartice su raznih pastelnih boja, kako bi pisane reči bile kontrasne sa podlogom. Na kraticama se može napisati jedna reč ili kratka rečenica u tri reda tako da mogu da se čitaju sa daljine.

Danas se ove kartice mogu naći pod različitim imenima kao što su moderacijske kartice (nem.  Moderationskarten), kartice za fasilitaciju (Facilitation Cards), Pin-It cards ili Stick-It (ukoliko se lepe na podlogu) ili Slickynotes proivođača moderacijske opreme firme Neuland, a izrađuju i u više dimenzija i oblika.

I sama na svojim treninzima rado koristim ovu metodu i kartice u različitim bojama, naročito tokom Brainstorming i Brainwriting (pisana kreativna tehnika) preocesa u radu sa učesnicima radionice. Pružila mi se mogućnost da proširim svoja moderacijska znanja 2011.g u Nemačkoj u GIZ-ovom trening centru Leipzig-Zschortau na programu podržanog od Saveznog Ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj Vlade Savezne Republike Nemačke pod nazivom “Moderacija-Efikasan pristup planiranju i sprovođenju grupnih događaja”.

Kada se više moderacijiskih kartica okači na struktuiran način na Pinwall tablu dobijamo takozvani plakat koji za razliku od Power Point prezentacije omogućava učesnicima moderacijskog procesa da njihovi odgovori stalno budu vidljivi i osigurava da se na datu temu raspravlja i donesu konkreta zajdnička rešenja uz pomoć obučenog trenera moderatora. Moderator doprinosi da se stvori atmosvera u kojoj se javlja osećaj “mi” i gde se budi radoznalost, svesnost, međusobno uvažavanje ličnosti i doprinosi zajedničkom rešavanju problema.

Mogu se koristiti za prikupljanje ideja, prikupljanje pitanja i problema otkrivajući nove perspektive, omogućava razmenu mišljenja koja postaju očigledna svima, kao i rešenja za zadatke i korake koje tim treba da palnira i da definiše odgovornosti, može se koristit i za rešavanje sukoba.

Cilj treninga “Biti ili ne biti preduzetnica“ bio je da na interaktivan način učesnice prepoznaju što više osobina koje poseduju preduzetnici i da kroz otkrivanje sopstvenih snaga sagledaju sebe u odnosu na mogućnosti i okruženje. Posebna pažnja ukazana je na važnost kreativnih ideja i kreativnog procesa koji su značajni za uvođenje inovacija u preduzetništvo. Radionica je bila interaktivna i učesnice su kroz diskusiju razmenjivale svoja iskustva, dok su kroz interaktivne vežbe mogle da sagledaju svoje potencijale i dođu do uvida o važnosti inovacija za razvoj njihovih budućih preduzeća.

Trening “Biti ili ne biti preduzetnica“ je kreiran u okviru projekta „Pogledaj moju priču i postani preduzetnica“ u organizaciji Udruženja poslovnih žena Srbije, a podržala ga je Ambasada SAD u Srbiji.

Cilj ovog projekta je promocija ženskog preduzetništva, kao i osnaživanje i podsticanje žena da pokrenu samostalni biznis – kroz predstavljanje uspešnih primera srpskih preduzetnica. Projekat je osmišljen da žensko preduzetništvo promoviše na vidljiv i pristupačan način.

Više o aktivnostima na projektu saznajte na sajtu Udruženja poslovnih žena Srbije http://www.poslovnezene.org.rs/category/projekti/aktuelni-projekti

Zahvaljujem se odličnoj organizaciji Udruženja poslovnih žena Srbije i Udruženja poslovnih žena Vranje, a posebno na pruženoj podršci od strane njihove predsednice Tijane Milovanović i  potpredsednice je Maše Bubanj.

Koristi li se neverbalna komuniracija u reklamiranju? Da, i te kako.

Još davnih šezdesetih godina prošlog veka stručnjaci u advertajzingu su znali šta rade i kako da dobiju što bolji efekat od reklama i postera. Sve je u govoru tela i skrivenim signalima koji podstiču akciju i pridobijanju poverenje kupaca.

Ovde ćemo navesti par studija iz neverbalne komunikacije koji govore o tome kako posredstvom govora tela možemo da utičemo na veću vidljivost i uticaj našeg oglašavanja ili reklame.

1.Oči kao mapa pažnje

Mozak je naučen da se fokusira na delove koji se nalaze u visini naših očiju kao odraz u ogledalu i da primećujemo detalje koji se nalaze na tom delu površine. Posmatrajte ova dva postera levo. Koji vam je jasniji i za koji vam je potrebno manje vremena za dešifrovanje? Ako ste odgovorili da je drugi, u pravu ste.

Regija koja je najdragocenija da bi poster, baner ili websajt bio razumljiv je površina koja se dobija iz odraza našeg portreta. Naše lice postaje mapa pažnje, sa posebnim naglaskom da predeo očiju.

2.Bebe i deca

Svojevremeno smo radili katalog i ceo vizuelni identitet brenda koji se bavi prodajom dečijih igračaka. Početna politika klijenta je bila da je bitna informacija i proizvod i da  slike beba ili deca nikako ne idu na njihove reklame i marketinški materijal. Onog trenutka kada smo uspeli da ih ubedimo da ljudi ne kupuju uvek samo razumom već srcem i kad smo ubacili slike male dece i beba u reklamne materijale, prodaja im se drastično povećala i postali su vidljivi.

Bebe izazivaju divne osećaje topline, razdraganosti, brige, naročito kod žena. Tako da kad god je to moguće treba koristiti.

Znala je to i Coca-Cola, pa postoji jedan poster sa bebom. Neobično, zar ne?

3.Pokažite ljudima gde da gledaju

Stavljanje ljudske figure na reklamni materijal može u mnogome da nam olakša i osigura da su ljudi primetili ono što nam je važno.
Važan je stav, pokret rukom ili usmeren pogled fotomodela ka mestu gde ispisujemo reklamnu poruku. Emocije na licima manekena i manekenki na fotografijama još više pojačavaju efekat isticanja bitnog.

4.Srećna lica

U psihologiji je opšte poznato da mi ljudi imamo tendenciju imitiranja ekspresija koje vidimo na tuđim licima. To zatim inicira  izazivanje emocija u nama koje su povezane sa tim izrazom. Ova pojava je poznata pod nazivom “Facial Feedback Hypothesis”.
U reklamama bi trebalo da se izbegava korišćenje fotografija na kojima su ljudi sa izrazima lica koja izražavaju isfrustriranost, bes, nemoć. Korišćenje ljudskih figura sa pozitivnim gestikulacijama lica dovode do emocija koje prodaju proizvod jer rešavaju problem.

5.Proširene zenice

Postoji istraživanje koje govori o odnosu veličina zenica i zaljubljenosti. Nesvesno naš mozak je prijemčljiviji ka ljudima koji su u takvom stanju, stanju zadovoljstva, jer dešifrujemo njihov pogled u emociju u nama.

Poznate advertajzing kuće često primenjuju ovaj trik proširivanja zenica na fotografijama u fotošopu, čijeg uticaja na emocije konzumenti često nisu ni svesni.

6.Psihologija boja

Naučnici su otkrili da boje u mnogome mogu da utiču na naše raspoloženje, donošenje odluka, ili donošenje mišljenja o nekoj stvari. Postoji čitava studija koje boje u kojim situacijama se koriste u zavisnosti kakav efekat želimo da postignemo. O psihologiji boja može se  dosta saznati preko interneta.

7.Izbor na osnovu lepote ili uzrokovane akcije

Pri izradi reklamnog elementa dizajner u određenoj fazi isporuči par varjanti izgleda dizajna pre finalnog rešenja. Uobičajena praksa je da se do odluke od strane naručioca, koja varjanta ide dalje, dolazi tako što se sve stavi na glasanje pred rođake, prijatelje i kolege. Najlepša varjanta ide u realizaciju.

Međutim , utvrđeno je da je bolje ukoliko prilikom izbora dizajna pronađemo par ljudi iz ciljne grupe kojoj je reklama namenjena i upitamo ih koja od varjanti bi ih podstakla na akciju (kupovinu, prijavu, dolazak…).

8.Proizvod za poneti

Kompozicija nekog prehrambenog proizvoda i dodatnih elemenata koji je prikazan tako da je odmah pristupačan za upotrebu i konzumiranje je od presudnog značaja na donošenje odluka. Dodatni elementi na reklami  kao što je posuđe, pribor,…  imaju ulogu katalizatora i trebalo bi da zauzimaju položaj prilagođen desnorukim konzumentima (izvinjavam se levorukima). Ryan Elder i Aradhna Krishna su se bavili istraživanjem kako kompozicija proizvoda i dodatnih elemenata kao što su činije, posude, pribor za jelo,…metar, jabuka,… utiču na akciju potencijalnih konzumenata.

Koji vam je jogurt privlačniji? Prvi, zar ne?

Koliko god mislili da reklama i govor tela (body language) nemaju veze jedan sa drugim, varamo se. Imaju i te kako.

Sitne razlike nam skreću pažnju i mozak  im daje važnost. Jer ne zaboravimo 93% ukupne komunikacije zauzima govor tela.

Statistike govore da su neke stvari bitne kada se upustimo u vode blogovanja. Da bi trud i vreme koje ulažemo u pisanje bilo što efikasnije iskorišćeno, ovde su neke statistike koje su se ovih par godina pokazale veoma očigledne i važno je imati ih na umu da bi smo bili što uspešniji. Ovde navodimo njih 13.